Naslovnica ŽENSKI KUTAK Desanka Maksimović: Naša tajna

Desanka Maksimović: Naša tajna

Podijeli objavu

O tebi neću govoriti ljudima. Neću im reći da li si mi samo poznanik bio, ili prijatelj drag; ni kakav je, ni da li je u našim snovima i žudima dana ovih ostao trag.

Naša tajna

O tebi neću govoriti ljudima.

Neću im reći da li si mi samo

poznanik bio, ili prijatelj drag;

ni kakav je, ni da li je

u našim snovima i žudima

dana ovih ostao trag.

Neću im reći da li iz osame,

žeđi, umora, ni da li je ikada

ma koje od nas drugo voljelo;

niti srce naše da li nas je radi nas

ili radi drugih kadgod boljelo.

Neću im reći kakav je sklad

oči naše često spajao u sazviježđa žedno;

ni da li sam ja ili si ti bio rad

da tako bude –

ili nam je bilo svejedno.

Neću im reći da li je život

ili od smrti strah

spajao naše ruke;

ni da li zvuke smijeha voljeli smo više

od šuma suza.

Neću im reći ni jedan slog jedini,

što je moglo, ni da li je moglo nešto,

da uplete i sjedini

duše naše kroz čitav vijek;

ni da li je otrov ili lijek

ovo što je došlo

onome što je bilo.

Nikome neću reći kakva se zbog tebe pjesma događa

u meni vječito:

da li opija toplo

kao šume naše s proljeća;

ili tiha i tužna šuti u meni rječito.

O, nikome neću reći

da li se radosna ili bolna

pjesma događa u meni.

Ja više volim da prešućene

odemo ona i ja

tamo gdje istom svjetlošću sja

i zora i noć i dan;

tamo gde su podjednako tople

i sreća i bol živa;

tamo gdje je od istog vječnog tkiva

 

ZNAŠ LI DA TI OVO NIKAD NEĆU REĆI?
…da Te sanjam? Sanjam kako dolaziš i razaraš me. Celu. Um i telo.

…da Te želim sve više i više? Ta želja ne jenjava, ne splašnjava, ne popušta. Samo raste i sve je jača i veća i intenzivnija. I sve teže objašnjiva.

…da ne prođe dan da ne pomislim na Tebe? Barem kroz glavu protrčiš, ne zaustavljajući se.

…da imam i druge? Dođu i prođu, ali Ti si stalan. Barem u glavi.

…da si mi radost?

…da sam s Tobom naučila koliko mogu?

…da me dotakneš najdublje, do dna?

…da si sav baš po mojoj meri?

…da možeš da mi radiš sve što ti padne napamet?

…da Tebi tolerišem svašta?

…da želim da Te delim s drugima, da i druge osjete sve što i ja osjećam? Jer sreća treba da se deli.

…da Ti dam sve, a da ne moraš uopšte da tražiš?

…da su mi s Tobom sva čula u pogonu?

…da s Tobom svaki put doživim ekstazu koju nikad i ni sa kim doživljavala nisam?

…da si Ti cijeli paket?

…da sam slaba na Tebe?

…da možeš sve da uzmeš, bez pitanja?

…da si u meni oživio nešto što nisam ni znala da postoji?

…da jednako volim i kad me pljuneš i kad me poljubiš?

…da me inspiriraš?

…da me spuštaš i dižeš do krajnjih granica? Mojih.

…da ne tražim i ne očekujem ništa zauzvrat?

…da Tebi dopuštam sve?

…da za Tvoj dolazak nikad nisam dovoljno spremna?

…da sam uz Tebe naučila šta znači ‘želeti’? Jer nisam imala pojma da može toliko neko da se želi.

…da mi budeš i mir i nemir?

…da mi često suze krenu kad sam s Tobom, a da to ni ne primetiš?

…da mi svaki put pomrsiš sve konce?

…da Ti sve ovo možda nikad neću reći? Zato pišem.

Facebook Komentari