Naslovnica ŽENSKI KUTAK  „Ćerko“, muškarca nećeš promeniti, ako ti nije dobar pre braka, nikad...

 „Ćerko“, muškarca nećeš promeniti, ako ti nije dobar pre braka, nikad neće ni biti!

Podijeli objavu

Ona mi je celog života bila slika i prilika savršene žene. Gospođa u pravom smislu te reči, ali i domaćica u pravom smislu te reči.

Njen dom je uvek blistao od čistoće, imala je najukusniji ručak od svežih namirnica koje je kupovala svakoga dana u obližnjoj prodavnici. Uvek je imala i supu i salatu i desert, prste da poližeš.

Sa druge strane, nikada je niste mogli videti bez besprekorne frizure. Uvek je imala svoj omiljeni mini-val, ona je žena starije generacije, i svilene košulje sa biserima. Volela je klasiku i uz pomoć nekih svojih jedinstvenih pravila, uvek je izgledala besprekorno.

Decu je izvela na pravi put, a starost je provodila u harmoniji sa izabranikom svoga srca sa kojim je zajedno već celih 47 godina.

Uvek sam mislila kako nikada neću biti žena ni upola od toga kakva je ona. Potrebno je previše truda da istovremeno budete savršena majka, supruga, domaćica i poslovna žena.

Uvek je išla uzdignute glave, ali nikada nadmeno i iritirajuće, već je koračala onako gordo i dostojanstveno otkako je poznajem. Ali, nedavno, ne znam čime izazvano i zašto, ona mi se emotivno otvorila.

Došlo mi je da protrljam oči i uši. Nisam verovala da mi savršena žena, sada preda mnom tako nežna i tako ranjiva, priča o svim svojim bitkama.

Rekla mi je kako joj je doktor savetovao da miruje zbog ozbiljnih zdravstvenih problema, a ona mu je rekla: „Kako da mirujem, doktore, kako kada sam već 47 godina u braku sa čovekom koji mi ne da mira? Stalno moram da klimam glavom, da se slažem sa stavovima koji nisu moji niti su mi bliski, samo da ne bih probudila zver u njemu.

Doktore, njegov loš temperament košmar mi je od prvog dana braka. Izgleda da sam pogrešila kada sam mislila da imam moć da ga promenim, da moja ljubav ima moć da ga promeni.

To je naša najveća ženska zabluda, da ćemo muškarca uspeti da omekšamo kada se udamo za njega.

loading...

Ceo život spavam pored njega i budim se sa dozom straha kakav će mu danas biti dan, da li će bez razloga početi da viče i da mi servira svu svoju isfrustriranost životom. Užasan je, doktore, nemam mira, a zato nemam ni zdravlja. Nije mi malo godina, imam 67, ali na leđima mi je teret kao da na sebi nosim 115 zima i leta.

Svu snagu sam potrošila da izgradim iluziju kako je naš brak srećan, da sam ja srećna s njim. Pred ljudima sam se smejala dok sam bila njegova vreća za udaranje. Svakoga dana negativnost, grubosti umesto zagrljaja, nesigurnost… Svakoga dana psihičko zlostavljanje.

Mislila sam da sam sa godinama naučila da živim tako, ali sada sa 67 shvatam da me još uvek boli što sam se udala za muškarca koji ne zna kako da me istinski voli“, ispričala mi je drhtavim glasom svoju životnu priču žena za koju sam mislila da joj je najveći problem u životu koju boju tašne da izabere, a ona se slomila pred doktorom, potpunim strancem, i otvorila mu svoju dušu.

Gledam kako mi govori očiju punih suza:

„Nemoj da pogrešiš kao ja, molim te nemoj da se udaš za muškarca misleći da ćeš uspeti da ga promeniš. Ako ti sada nije dovoljno dobar, veruj mi da nikada ni neće biti.

Volim te kao ćerku, ne želim da se kao ja mučiš celoga života i da se pitaš šta bi bilo da si postupila drugačije, šta bi bilo da nisi slušala srce po svaku cenu i da nisi svesno išla protiv uma koji ti je vikao – da on ne ume da te voli.“

Autorski sadržaj! Nije dozvoljeno nikakvo preuzimanje i kopiranje delova ili celine.

Facebook Komentari